Telegram Group & Telegram Channel
Студентлик ҳаётим 2-қисм

Овқатланиб, ётоқхонага қайтдим. Қайтганимда, хонада мени бугунги тўйга ишга чақириш учун икки нафар курсдошим ўтирарди.

— Бугун ишга чиқасизми? — дейишди.

Мен ўйламай туриб:
— Йўқ, — дедим.

— Нега? Қийинлик қилдими? — деб кулимсираб сўрашди.

— Йўқ, қийин эмас. Мен бу ерга ўқишга келгунча анча-мунча меҳнат қилмадим. Ота-онам ҳам озмунча қийналишмади. Энди эса арзимаган пул учун, бир мактаб боласи билан бир қаторда туриб, ўзимга ҳеч қандай алоқаси йўқ одамни қайтта йўқ гапларига чидашни тўғри деб ўйламайман, — дедим.

— Мен 40 минг сўм топмасам ҳам, 1000 сўм топай, лекин ўз соҳамдан, юзим ерга қарамасдан топаман.

Бу воқеадан кейин 4–5 кун ролтон еб юрдим. Чунки ишга қайта чиқмадим. Лекин уйдан пул сўрашни ҳам ўйламадим. Ич-ичимда бир овоз доим шивирларди: “Энди катта йигит бўлдинг, масъулиятни ўзинг кўтар”.

Иш йўқ, харажат эса бор. Шунинг учун кундалик харажатларни ярмига қисқартирдим. Бир жойда пул тежаб ётиш эса одамни руҳан чарчатар экан.

Орада ўқиш ҳам тугади. Уйга қайтдим. 3-курс бошланиши билан Тошкентга бориб, санитар бўлиб ишга кирмоқчи бўлдим. Бу ишга кирадиган бўлсангиз, аввал бир ой “кўзга кўриниб юриш”, яъни бепул ёрдам бериш шарт экан.

Кечалари санитарларга ёрдам беришга чиқишни бошладим. Бир куни қабулхонада ўтирсам, матиз келиб тўхтади. Ичидаги одам менга:

— Каляска билан кел, — деди.

Борсам, онахоннинг оёғи лат еган экан. Ўғли билан бирга каляскага ўтиргиздик. Ўғли:
— Мен шетда туриб тураман, санитар сизни рентгенга олиб киради, — деди.

Мен — 56 килолик боламан. Онахон эса 100 килодан оғир эдилар. Аранг ҳаракат қилиб, қаттиқ қийналиб, уни 2-қаватга — рентгенга олиб чиқдим. Оёғи синган экан. Пастда гипс қилдик, яна каляскага ўтиргизиб, машиналаригача олиб чиқдим.

Чиқсам — ўғли ухлаб ётибди. Уйғотдим. Онасини машинага ўтқаздик. Шунда онахон:

— Болам, сени ҳам қийнаб қўйдим, — деб, чўнтагимга 10 минг сўм солиб қўйдилар.

Шу тариқа, беэътибор ўғилнинг ўрнини қисман тўлдирдим. Она меҳри ичида, мени қадрлаганча берган ўша 10 минг сўм — тиббиётда топган илк пулим бўлди.

Бу пулни ишлатмадим. Телефоним ғилофига солиб қўйдим. Чунки бу пул официантлик қилиб топган пулимдан миллион марта қадрли эди.
Давоми бор


👉1-қисм 👉2-қисм 👉3-қисм

👉4-қисм 👉5-қисм 👉6-қисм

👉
7-қисм

👉 @Abduqahhorov_Abduvahob



tg-me.com/Abduqahhorov_Abduvahob/967
Create:
Last Update:

Студентлик ҳаётим 2-қисм

Овқатланиб, ётоқхонага қайтдим. Қайтганимда, хонада мени бугунги тўйга ишга чақириш учун икки нафар курсдошим ўтирарди.

— Бугун ишга чиқасизми? — дейишди.

Мен ўйламай туриб:
— Йўқ, — дедим.

— Нега? Қийинлик қилдими? — деб кулимсираб сўрашди.

— Йўқ, қийин эмас. Мен бу ерга ўқишга келгунча анча-мунча меҳнат қилмадим. Ота-онам ҳам озмунча қийналишмади. Энди эса арзимаган пул учун, бир мактаб боласи билан бир қаторда туриб, ўзимга ҳеч қандай алоқаси йўқ одамни қайтта йўқ гапларига чидашни тўғри деб ўйламайман, — дедим.

— Мен 40 минг сўм топмасам ҳам, 1000 сўм топай, лекин ўз соҳамдан, юзим ерга қарамасдан топаман.

Бу воқеадан кейин 4–5 кун ролтон еб юрдим. Чунки ишга қайта чиқмадим. Лекин уйдан пул сўрашни ҳам ўйламадим. Ич-ичимда бир овоз доим шивирларди: “Энди катта йигит бўлдинг, масъулиятни ўзинг кўтар”.

Иш йўқ, харажат эса бор. Шунинг учун кундалик харажатларни ярмига қисқартирдим. Бир жойда пул тежаб ётиш эса одамни руҳан чарчатар экан.

Орада ўқиш ҳам тугади. Уйга қайтдим. 3-курс бошланиши билан Тошкентга бориб, санитар бўлиб ишга кирмоқчи бўлдим. Бу ишга кирадиган бўлсангиз, аввал бир ой “кўзга кўриниб юриш”, яъни бепул ёрдам бериш шарт экан.

Кечалари санитарларга ёрдам беришга чиқишни бошладим. Бир куни қабулхонада ўтирсам, матиз келиб тўхтади. Ичидаги одам менга:

— Каляска билан кел, — деди.

Борсам, онахоннинг оёғи лат еган экан. Ўғли билан бирга каляскага ўтиргиздик. Ўғли:
— Мен шетда туриб тураман, санитар сизни рентгенга олиб киради, — деди.

Мен — 56 килолик боламан. Онахон эса 100 килодан оғир эдилар. Аранг ҳаракат қилиб, қаттиқ қийналиб, уни 2-қаватга — рентгенга олиб чиқдим. Оёғи синган экан. Пастда гипс қилдик, яна каляскага ўтиргизиб, машиналаригача олиб чиқдим.

Чиқсам — ўғли ухлаб ётибди. Уйғотдим. Онасини машинага ўтқаздик. Шунда онахон:

— Болам, сени ҳам қийнаб қўйдим, — деб, чўнтагимга 10 минг сўм солиб қўйдилар.

Шу тариқа, беэътибор ўғилнинг ўрнини қисман тўлдирдим. Она меҳри ичида, мени қадрлаганча берган ўша 10 минг сўм — тиббиётда топган илк пулим бўлди.

Бу пулни ишлатмадим. Телефоним ғилофига солиб қўйдим. Чунки бу пул официантлик қилиб топган пулимдан миллион марта қадрли эди.
Давоми бор


👉1-қисм 👉2-қисм 👉3-қисм

👉4-қисм 👉5-қисм 👉6-қисм

👉
7-қисм

👉 @Abduqahhorov_Abduvahob

BY Abduvahob Abduqahhorov | Blogi📝


Warning: Undefined variable $i in /var/www/tg-me/post.php on line 283

Share with your friend now:
tg-me.com/Abduqahhorov_Abduvahob/967

View MORE
Open in Telegram


Abduvahob Abduqahhorov | Blogi Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

In many cases, the content resembled that of the marketplaces found on the dark web, a group of hidden websites that are popular among hackers and accessed using specific anonymising software.“We have recently been witnessing a 100 per cent-plus rise in Telegram usage by cybercriminals,” said Tal Samra, cyber threat analyst at Cyberint.The rise in nefarious activity comes as users flocked to the encrypted chat app earlier this year after changes to the privacy policy of Facebook-owned rival WhatsApp prompted many to seek out alternatives.

How Does Bitcoin Work?

Bitcoin is built on a distributed digital record called a blockchain. As the name implies, blockchain is a linked body of data, made up of units called blocks that contain information about each and every transaction, including date and time, total value, buyer and seller, and a unique identifying code for each exchange. Entries are strung together in chronological order, creating a digital chain of blocks. “Once a block is added to the blockchain, it becomes accessible to anyone who wishes to view it, acting as a public ledger of cryptocurrency transactions,” says Stacey Harris, consultant for Pelicoin, a network of cryptocurrency ATMs. Blockchain is decentralized, which means it’s not controlled by any one organization. “It’s like a Google Doc that anyone can work on,” says Buchi Okoro, CEO and co-founder of African cryptocurrency exchange Quidax. “Nobody owns it, but anyone who has a link can contribute to it. And as different people update it, your copy also gets updated.”

Abduvahob Abduqahhorov | Blogi from it


Telegram Abduvahob Abduqahhorov | Blogi📝
FROM USA